Privreda, društvo i kultura srednjovekovne Srbije

Text-only Preview

Privreda, drutvo i kultura u srednjovekovnoj Srbiji;
Kultura moravskog perioda.


Privreda:
Dominira poljoprivreda. Unapreena je zahvaljujui blagotvornom uticaju Vizantije a dodatno poboljana
tek od sredine 14. veka kada je sa zapada stigao metalni plug. Njega su vukli volovi, nikako konji koji su koriteni
uglavnom za vojsku. Stoarstvo je posebno bilo razvijeno a njime se uglavnom bavilo stanovnitvo planinskih
predela, Vlasi i Arbanasi (Albanci).

Rudarstvo se razvija zahvaljujui Sasima. Vladarski prihod od rudnika naziva se urbura (8-10% prihoda od
vaenja rude). Vladari od Milutinovog doba koriste ove prihode za unajmljivanje stranih plaenika u vojsku.

Rimski gradovi nestali su tokom doseljavanja Slovena. U srednjovekovnoj Srbiji razvili su se trgovi (na
raskrsnicama trgovakih puteva) i rudarski gradovi. U primorju je postojalo etiri trga solska koji su imali iskljuivo
pravo trgovine solju.

Novac od bakra je kovao jo kralj Radoslav (nije prvi novac iz doba Uroa I kako smo pogreno uli tokom
predavanja), a Uro I kuje srebrni novac po ugledu na mletaki pa ga Dante zbog toga svrstava u pakao kao
falsifikatora.

Drutvo:

U poetku postoje vojnici i vlastela. Polovinom 13. veka deo vojske postaje vlastela a deo se stapa sa
seljacima. Vlastela se tada delila na boljare (krupnu vlastelu) i vlasteliie (sitno plemstvo).

Feudalni posed u Srbiji se naziva pronija. Ona se razlikuje od batine koja je lini, nasledni posed koji
posedniku niko nije mogao oduzeti.

Svetenika imanja sluila su za izdravanje svetenstva i bila su izuzeta od davanja u korist drave.

Sebri su zavisno stanovnitvo (poput kmetova u zapadnoj Evropi). Delili su se na merophe (zemljoradnike
koji dva dana u nedelji rade za svoje gospodare a deo poreza daju i u naturi), majstore koji rade na manastirskim
imanjima, odravaju manastire i izrauju alatke i sl. Otroci imaju sline obaveze kao i meropsi.

Vlasi su se bavili gajenjem stoke i prenosom robe.
Dubrovani su se bavili trgovinom i zakupom trgova i rudnika.
Sasi su bili rudari.
Zivot na dvoru bio je primitivan do Milutinovog doba kada se dvorski ceremonijal izgraivao po ugledu na
Vizantiju.
Visoko plemstvoje na dravnim saborima (u kojima uestvuje i plemstvo) ograniavalo mo vladara. Sabor
je odluivao o najvanijim pitanjima kao to su krunisanje vladara, donoenj zakona, objava rata, zakljuenje mira.
Prvi zakon u Srbiji na osnovu Vizantijskih zakona nainio je Sveti Sava (Zakonopravilo). Do tada se sudilo ili
postupalo prema obiajnom pravu. Vlastela je sudila u selima i upama prema svom nahoenju. Gradovi su imali
sudsku autonomiju. Od Duanovog vremena u njima sede vladerevi predstavnici - kefalije.
Kultura:
Knjievnost. Do 12. veka se uglavnom prevode tekstovi uglavnom vezani za Bibliju. Najstariji srpski pisani
spomenik je Miroslavljevo jevanelje, napisan irilicom po narudbi Nemanjinog brata Miroslava.
Letopis popa Dukljanina je istorija Junih Slovena na latinskom jeziku. Posle 1219. piu se itija svetaca
(hagiografije). Najstarija su posveena su Svetom Simeonu i Svetom Savi. Poznato delo arhiepiskopa Danila II je
Zivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih. Najstarija tamparija u srpskim zemljama je ona uraa Crnojevia koja je na
Cetinju radila izmeu 1493. i 1496.

Umetnost. Uglavnom je vezana za arhitekturu. Postoje tri stila u gradnji koji se prepoznaju na srpskim
srednjovekovnim crkvama i manastirima. To su raka kola, srpsko-vizantijski stil i moravska kola. Prva je spoj
zapadne (romanike iz primorja) i vizantijske kole u gradnji. Drugi stil je zastupljen od Milutinovog vremena i sve
crkve i manastiti graeni su u ovom stilu. Moravski stil vezan je za pozni srednji vek nakon propasti srpskog carstva.

Slikarstvo je vezano za oslikavanje crkava. Posebno je procvetalo posle 1204. kada su vizantijski ikonopisci
doli u Srbiju sklanjajui iz Carigrada.

Svi srpski vladari bili su ktitori (darodavac - onaj koji daruje sredstva za gradnju) manastira i crkava i jedino
su oni smeli to da rade. Najvei graditelj crkava bio je Milutin.

Pravni spisi. Zakonopravilo (Nomokanon, Krmija) Svetog Save je najstariji zbornik crkvenih i pravnih
propisa preuzet iz Vizantije. Kralj Milutin je izdavao odredbe koje su kasnije sakupljene kao zakoni svetoga kralja
Milutina". Sintagmat Matije Vlastara je preveden u Duanovo vreme i ukljuen uz odreena prilagoavanja u

Duanov Zakonik. Ovaj posednji Zakonik je potpuno izbacio iz upotrebe obiajno pravo (mada i njegove elemente
sreemo u tekstu Zakonika). Duan je eleo da ujednai (unifikuje) pravni sistem u itavoj dravi. Svojim
autoritetom je Zakonik nametnuo srpskoj vlasteli to recimo nije polo za rukom ekom kralju i nemakom caru
Karlu IV u priblino isto vreme.


Moravski period: Procvat kulture otpoinje u vreme despota Stefana Lazarevia zahvaljujui prihodima od
rudnika. Knjievnost za kratko vreme doivljava vrhunac. U manastiru Resava je formirana resavska (prepisivaka)
kola, u kojoj se prepisuju knjige i prevode dela sa grkog jezika. U Beogradu se nalazila despotova biblioteka.
U ovo doba ive i rade Konstantin Filozof (prvi srpski istoriar dodue bugarskog porekla), Grigorije Camblak,
monahinja Jefimija i dr.

Arhitektura moravskog stila ini sintezu ranijih stilova ali se izdvojio kao poseban i drugaiji.